- Vikendom vakcinacija protiv zaraznih bolesti pasa i mačaka (40%)

Detaljnije ...

OPERACIJA KATARAKTE NAJSAVREMENIJIM METODAMA FAKOEMULZIFIKACIJOM

Katarakta (zamućenje sočiva) predstavlja vodeći uzrok gubitka vida kod životinja, naručito među rasnim i starijim psima. Ona predstavlja mehaničku opstrukciju na putu svetlosti do retine (neurosenzornog dela oka). S OBZIROM DA MEDIKAMENTOZNA TERAPIJA NEMA UTICAJA NA KATARAKTU, UKOLIKO JE POTREBNO UKLONITI KATARAKTU DA BI SE POVRATIO ILI SAČUVAO VID, JEDINI MOGUĆ NAČIN JE DA SE ONA HIRURŠKI UKLONI.

Operacija katarakte je prevashodno procedura izbora koja ima za cilj ponovno vraćanje vida. Međutim, indikacije za uklanjanje kataraktom zahvaćenog sočiva su kada ono izaziva i druge probleme kao što su: hronična upala uvee (LIU), glaukom, anteriorno deplasiranje sočiva, odvajanje retine (RD).. 

U svim slučajevima operacije katarakte, FAKOEMULZIFIKACIJA je hirurška tehnika izbora.


Fakoemulzifikacija je najsavremenija tehnika za operaciju katarakte. Ona se sastoji u primeni ultrazvučne energije, koja se sondom malog promera dovodi direktno do sočiva, i koja razbija i razmekšava vlakna sočiva, koja se potom kao takva aspiriaju iz oka. Danas je zahvaljujući razvoju mikrohirurške tehnike i fakoemulzifikacije omogućeno da se operacija katarakte izvodi kroz minimalni rez na rožnjači dužine oko 2,5mm, uz minimalnu traumu i kratko vreme (15-20 min), čime se drastično povećana uspešnost operacije katarakte.

IZBOR I SELEKCIJA PACIJENATAje veoma bitna jer utiče na uspeh operacije.

Pre operacije katarakte, neophodan je kompletan sistematski kao i oftalmološki pregled, kako bi se blagovremeno otkrilo da li je prethodno postojao problem ili bolest koji bi mogli uticati na ishod operacije, ili bi bili kontraindikacija za operaciju. Tu spadaju oboljenja koja mogu da utiču na sigurnost anestezije (oboljenja bubrega, jetre), kao i oboljenja samog oka (keratitis, KCS, uveitis, glaukom, oboljenja retine, HTVL/PHPV, RD..).

Pre operacije je veoma bitno ustanoviti funkcionalno stanje retine, kao i da li se radi o primarnom gubitku vida i sekundarnoj katarakti, ili primarnoj katarakti i sekundarnom gubitku vida, PRA..

Osim zdravstvenog stanja, imperativan factor pri selekciji su kooperativnost pacijenata i saradnja vlasnika zbog neophodne kako preoperativne tako i postoperativne učestale aplikacije medikamenata. U tom cilju je ključna edukacija / informacija vlasnika (o terminima, hirurškoj procedure, važnosti pre- i postoperativne terapije i mogućim komlikacijama).

OPERACIJA NA JEDNOM ILI OBA OKA
Pošto psi imaju sposobnost da se dobro prilagode i kompezuju manja ili nekompletna zamućenja sočiva, kao i ćoravost (gubitak vida na jednom oku), funkcionalni vid nije zahvaćen sve dok se ne razvije bilateralna zrela katarakta. Ranije se razmatranje operacija katarakte uzimalo u obzir kada životinja oslepi, udara u prepreke i nije sposobna za normalan život, vagajući rizik operacije I činjenicu “šta ima da se izgubi kad je životinja već slepa”. Međutim, poboljšanje hirurške tehnike, fakoemulzifiacija, implantacija intraokularnih sočiva (IOL), kao i činjenica da većina primarnih katarakti progredira do kompletne, idu u prilog ranijem uklanjanju katarakte u odnosu na kasnu kataraktu. Statistika ukazuje na veći procenat uspeha kod operacije nezrelih (immature) katarakti u poređenju sa operacijama zrelih I prezrelih katarakti (mature, hipermature). Osim produženja vremena operacije, zrele dugotrajne katarakte su udružene sa LIU, kapsularnim plakovima, zonularnim nestabilnostima, promenama vitreusa.. a sve to povećava šansu za pojavu inta- i postoperativnih komplikacija, češćem pojavljivanju odlupljivanja retine i glaukoma, a time i smanjenje uspeha dugoročnog očuvanja vida.

Kod BINOKULARNE KATARAKTE (katarakta oba oka), odluku da li će da se operacija izvede na jednom ili oba oka je stvar izbora hirurga, odluka se donosi u saglasnosti sa vlasnikom a rezultat je razmatranja ravnoteže između poboljšanja vida i rizika postoperativnih komplikacija.

Operacija na jednom oku
ima obrazloženja: da nisu oba oka pod istim intraoperativnim rizičnim faktorima (bakterije, moguća infekcija..), operacija manje košta, monookularni vid čini da je pas vizuelno funkcionalan.
Mana: neoperisano oko je idalje rizik za komplikacije koje izaziva katarakta: hronični LIU, luksacija sočiva, glaukom i RD, a ova stanja zahtevaju lekove i/ili hiruršku intervenciju koji negiraju bilo kakvu uštedu u novcu (sličan je rezon I kada se radi o unilateralnoj katarakti (na jednom oku).

Operacijom na oba oka se vraća vid na oba oka jednom anestezijom i jednim rekonvalescentnim periodom, manje košta u odnosu na dve unilateralne operacije, veći je procenat pacijenata koji očuvaju vid na jednom ili oba oka.

Ako vlasnik odluči da ne operiše kataraktu, treba da ima u vidu da ljubimca mora dovoditi na redovne preglede zbog sočivom indukovanih komplikacija kao što su LIU, sekundarni glaukom, luksacija sočiva, odvajanje retine (RD).

INTRAOKULARNA SOČIVA (IOL)
Iako afakični psi (psi bez sočiva) mogu funkcionisati dosta dobro bez korekcije i kompezuju dosta dobro hirurški indukovanu hyperopiju, plasirannje intraokularnih sočiva (IOL) drastično poboljšava postoperativnu oštrinu vida i smanjuje šansu za pojavu postoperativnih komplikacija kao što je PCO (posterior capsule opacification).

Oko bez sočiva (afakično) je  dalekovido (hyperopia), jer nema sočiva koje bi fokusiralo svetlost na retinu. Slika koja se formira u afakičnom oku je u ravni iza retine, i afakično oko psa je otprilike +14 dioptrija (D) hiperopno. Kada se implantira sočivo u oko (IOL), ono omogućava da refraktovana svetlost padne na retinu (tzv emmetropija), pružajuću jasniju i oštriju sliku. Da bi se postigla emetropija većina sočiva pasa je oko 41D.

01. Katarakta u razvoju
02. OD prezrela katarakta,
OS katarakta u razvoju
03. Zrela katarakta